Đorđe Balašević - Julia

Tamburu mi prod’o Cigan
Slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
Nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal’ јe moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak… Tugu mi je s tamburom uvalio…

Darov’o mi knjigu rabin
Ubojitu k’o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al’ već odavno ne znam više dal’ je čitam il’ je pišem,
Ja zaustim a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
Muti čašu… Pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad…
Veći deo čini Nomad
A taj čudak nešto bunca…
Njemu nikad dosta sunca

Jablani tuže jalovi… I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata… žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi… I ova duša
I noćas ore tamo gore… Za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
Sin doktorov unuk popov
Odveo je u Zemlju Bez Snegova
U smove mi bosa bane…
Pripretim joj da zastane
Dal’ je u snu moja ili njegova?
I tako… Krckam dane k’o orase
Šta zagorči ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito… Tražim nešto naročito
Pokajnika i begunca… Nekog s one strane sunca

Jablani tuže jalovi… I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata… žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi… I ova duša
I noćas ore tamo gore… Za tim plugom