Ja nisam odavle
Ovde noć pada grubo uz načetu pivu i škripu kočnica
Traje duže no u ostalom svetu bez skrupula i želje za pomilovanjem
Ljudi su ovde drčni i odlučni al' teško je reći da išta vide
Oni jure po jazbinama s' namerom da ubiju u sebi i poslednje znakove svesti
Tvoje usne kontrolišu pokrete moje tvoja sjena pada preko pola Beograda
Ja je pratim bez daha, od vrata do vrata kao jadnik što luta za rudnikom zlata
kao sljepac što prati, udarac štapa
Kao pravi zadnji papak kao sneg u proleće
Kao Bosna bez mira kao usran bez papira kao uljez osećam se
Žene su ovde meke i vrele kao i svuda gde ne vlada bog
One mazno kriju delove tela i čekaju da ih pokupi zlo
Klinci se jebu ko štuke njihovo seme curi niz haustore
Šprice bacaju direktno u Savu iz Save u Dunav a iz Dunava u Crno More
Znam da postoje razni putevi ka sreći al' za zajeb nema puno vremena
Nema mjesta, za mala maštanja u gradu, bez praštanja
Ne vjerujem više, da ću te naći ne vjerujem, da mogu da pratim tvoj trag
Opet me nespremnog, dočekuje jutro bez ikog, ko mi je drag
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar