Đorđe Balašević - Aco braco

Aco-Braco, derane moj tršavi… Ti i ja smo država u državi:
Pukoše na vražjoj burzi Franjo Josif i Habzburzi…
Boljševici cara skefali…
Otišo na doboš Kajzer ko poslednji šalabajzer…
Samo nama ništa ne fali…

Aco-Braco, derane moj stasiti… Kad si vatra svi te oće gasiti…
Vračaju nam i zavide… Al to valda tako ide?
Samo lepo možeš ružiti…
Neg, ogrni jankel štofan… Šušte suknje ko celofan…
Zavist valja i zaslužiti…

Malo mame, malo ćerke… Opajdare… Kaćiperke…
Kibicuju i zagledaju…
Šiparice… Gradske šmizle… Porumene ko ribizle
Kad sa nama pripovedaju…
Ne bije nas džabe glas… Zadeni za šešir klas…
I mater vetru dok je nama nas…

Aco-Braco, derane moj srditi… Da te grdim, to mi je ko sebe grditi…
To il nemaš ili imaš, da te s vrata spazi primaš…
Gušt je dati a ne stiskati…
Nije gazda kesa šuplja što budzašto novce skuplja…
Gazda je ko ume spiskati…

Aco-Braco, derane moj čestiti… Bog nek gleda di će koga smestiti…
Od Bođana do Opova sila hulja i lopova
Koji grabe šta odaberu…
Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana
Da im s neba leba naberu…