Van Gogh - Pipi

Ponoć je, plašim se da spavam i sanjam
ove reči krišom pisane za nju
Meni je trebao još samo korak do sna
a onda odnekud ona se pojavila

Od senke na zidu
sam mislio da plamen sveće igra se
ludim ja, dovde mogu a dalje ne

Staru sam mrežu kidao od straha do radosti
da li sam možda zaspao bez daha u mladosti
u nju sam se slatko upleo od straha do radosti
i svoju samoću zauvek sa njom sapleo

Koliko sam mostova noćas na nju misleći prešao
ludim, možda sam puno popio
kad svaki od njih sam imenom njenim nazvao
i sve, sve je to samo da bih je prizvao