Đorđe Balašević - Nevena

Sale Nađ je umro u snu…
Dan se taman zasiveo…
I ne znam šta je sumnjivo tu…
Jer u snu je i živeo…
Kažu da je slutio kraj…
Tobož, nije navio sat…
Pa sad, znao je da gubi taj rat…
Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja

Sveštenik je gunđao psalm…
Ko za kaznu naučen stih…
Pred kapelom nobles i šljam…
Iz istog puka Poraženih…
Srećom, nije imao šta…
Pošto ne bi imao kom…
Arčio je život po svom…
Testament? Tek skica na kutijici šibica

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti… Pritislo nebo laki til tavanice
Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Sale Nađ je umro u snu…
Slutim da je snivao Srem?
Onaj bunar studen pri dnu…
I šarom loze zasenčen trem…
Slutim da je snivao Nju…
Čije ime sam gospod zna?
I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo?

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti… Pritislo nebo laki til tavanice
Al’ to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice