Đorđe Balašević - Namćor

E volem… nikog, lutko… takva mi je narav
Kao odžak star i garav
Puno dima je kroz mene prošlo
Ne volem… ujne, strine, šogore, komšiluk
Nataknem ih na čiviluk
Od njih ništa dobro nije došlo
Ne volem… semenkare… cigane trubače…
Burek… ulične pišače…
Nek mi moju lepu varoš vrate
Ne volem… džipadžije… Dizel…
Butikaše… restoteke… tamburaše…
Svaku pesmu bar za strofu skrate
Mater im…

Al tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu “na lakat”
Pa nek je stoput dedina
Da kupim četir konja besna
Da ih u oblak upregnem
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem

Ne volem… kad mi gaće uđu… di već uđu…
Te što brinu brigu tuđu…
Košticu u štrudli od višanja…
Ne volem… zatucane… gratis… kravataše…
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja…
Ne volem… krvoločne pse i gospodare…
Nađubrene trotoare…
Maskirne kad navale na pendžer…
Ne volem… lopuže sto voze tuđa kola…
Znaju azbuku do pola…
Miču usnama dok sriču pejdžer…
(nji` se malko gadim, pravo da ti kažem…)

Al tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na “na lakat”
Pa nek je stoput dedina
Da kupim čamac na dva vesla
I onaj šešir rogozan
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam

Ne volem šizove i nervne bolesnike
Pre ih puštali za vikend…
Sad ih puste pravo pred kamere…
Ne volem… sve te lezibejke, da prostite…
Proročice… travestite…
Nek mi gospon-dame ne zamere
Ne volem… teget girtlu na teget mantilu…
Šestu ličku… Sedmu silu…
Opa-cupa preko Okučana…
Ne volem… izbore… televizor… plakate…
Dosta, ako boga znate…
Ludnica je kanda otključana širom ostala
(provert’e, molim vas)

Al tebe volem, to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu “na lakat”
Pa nek je stoput dedina
Da kupim adicu od peska
Na njoj šumarak nakrivljen
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem

Ne volem… uzdržane… trezvene… pa džoging…
Takve najpre trefi šloging
Al ni krkanje mi nije blisko
Ne volem… što odasvud samo čuješ daj mi!
Il se prosi il se zajmi
Jebo te, ja nikad nisam isko
Ne volem… štreberčine… večne odlikaše…
Crne rolke i sektaše…
Ne padam na Tibet… ili Burmu…
Ne volem… škrtariju… intelektuatce…
Koji važno vrte palce…
Kupiš ih za špricer i kavurmu…
(koju ja lično ne volem…)

Al tebe volem to je fakat
Ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu “na lakat”
Pa nek je stoput dedina
Napuklo srce na dve pole
Ljubav je teret pregolem
Baš ni to što tol’ko volem… ne volem…