Đorđe Balašević - Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar
Mog drvenog konjića
Kanap i zvuk točkića
Vrbice zvon
Za mnom verni Sančo moj
U pohodu na Nespokoj

Snio sam još i svoju prvu tamburu
Kako ko noćna dama
Iz južnog Amsterdama
Iz izloga… mene klinca zavodi
Na smrtne grehe navodi

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal je to znao onaj ko ga je dubio?

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s jeseni palila… da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama
Obesnu igru vatre
Sklopljene šalukatre
Na uzglavlju… ruža u intarziji
Pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
Novembar… izmaglica…
I kvartet dragih lica
Maleni čun… nasred luke pokisle
Da me u večnost otisne

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obišo, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila… što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena
Taji se jedno drvo u mojim grudima
Gde li će nešto nići iz toga semena… da znam?