Noćima ležim budan i gledam zid kraj sebe
iz mraka u tišini sam u ledenoj praznini
koja se zvala duša i bila topla kuća
a sad na vetru samo napuštena ruina

Predugo sam na obali
koju su svi napustili
još samo modri talasi mogu da razbiju moj bes
ako do tebe stignu

Još sanjam da postoji iskra na nebu tamnom
koja će pasti u moj svet i uvek biti sa mnom
oprosti dobri Bože što tražim mrvu sreće
mir i spokoj ispod kože, i ništa više, i ništa veće

Predugo sam na obali
koju su svi napustili
još samo modri talasi mogu da razbiju moj bes
ako do tebe stigne SOS, moj SOS...

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail