Zadnja jesen prošlog veka
ispod leda živa reka
talas izgubljen u srcu pustinje
kao skinut osmeh s lica
srušila se feniks ptica
na korak-dva od sna u magli vremena

Gledam oko sebe
i ne znam gde da krenem
kao da život prolazi bez nas

Samo ti znaš
da kažeš - bolje će da bude
i nismo sami ostali
samo ti znaš
da još veruješ u ljude
i u ono što smo sanjali

Kad sunce padne i tama nebo sakrije
ponoć slutnje koja kroz mene putuje
iako znam taj put ja mu se predajem
i tonem dole pravo prema dnu
tvoje su ruke brže i uvek me zaustave
tvoj pogled zna do srca da se probije
svaki dodir tvoj je lek, znak, svetlost kroz mrak

I onda spustim glavu
i samo ćutim dugo
u tvojoj kosi nestaje

Samo ti znaš
da kažeš - bolje će da bude
nismo sami ostali
samo ti znaš
da još veruješ u ljude
i u ono što smo sanjali

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail