Idem uz aleju, kiša kapa
u grudima mi struje dva Ðerdapa
Na vrhu me čekaš, zasjedu spremaš
htjela me, ili ne, svejedno je

Ne grli me, oko vrata mi je žica
ne ljubi me, jezik mi je zmija otrovnica
Leđa me svrbe od noževa, lice mi grubo od pogleda
poljubit' ćeš me, ili ne, svejedno je

Vjeruj mi
moja je želja jedina
da se vinem put visina
i da tamo gore visoko
sagorim kao meteor

Ne želim da volim, nisam spremam
ne želim da mrzim, vremena nemam
Ne želim da imam putanju
ja sam prvak svijeta u lutanju
vjerovala, ili ne, svejedno je

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail