Opet u ponoć, u sitne sate
kad dođe
zovem u pomoć da te vrate
onda prođe
sve one tajne kroz moje vene
što nose ljubav
i tebe...
Pošalji nebo u moje misli
što te prate
pa pusti srce, suze i snove
da te vrate,
meni vrate...
I možda jednom u nekom mraku
bićemo sami ti i ja
milion želja i dugih sati
što neće doći nikada.
Dodirni nebo, pomešaj boje
kad strah te nađe
ostavi ljubav za nas dvoje
kad loše krene
i sve te snađe.
Poneke sreće negde postoje
i prođu brzo kao jedan san
i možda jednom kad nas spoje
kad nam svane sudnji dan
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar