Opet u ponoć, u sitne sate
kad dođe
zovem u pomoć da te vrate
onda prođe
sve one tajne kroz moje vene
što nose ljubav
i tebe...

Pošalji nebo u moje misli
što te prate
pa pusti srce, suze i snove
da te vrate,
meni vrate...

I možda jednom u nekom mraku
bićemo sami ti i ja
milion želja i dugih sati
što neće doći nikada.

Dodirni nebo, pomešaj boje
kad strah te nađe
ostavi ljubav za nas dvoje
kad loše krene
i sve te snađe.

Poneke sreće negde postoje
i prođu brzo kao jedan san
i možda jednom kad nas spoje
kad nam svane sudnji dan

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail