teške su i reči kao godine
setim se ponekad one najlepše
noći koja uspomene ne briše.
Ljudi kao ljudi - samo pričaju
vetrovi su dobri pa nas čuvaju
da l' se nekad setiš onog najlepšeg
jutra koje uspomena ne briše
Volela bih da u snovima
ubijemo laž sa sto lica
i pahulje i Bog i stihovi
su nas izdali
Htela bih da kupim proleće
koje sam prodala u bescenje
i da te vodim tragom najlepše
crvene ruže naše kraljice
0 komentar(a):
Objavi komentar