Van Gogh - Tanka nit

Rekla je ''stani'', nisam znao kako
teklo je vreme, ja sam mislio tek tako
ona rekla je ''mi'', nisam mislio na nas
rođen da hodam, da ne čujem glas

Ponovo ta pomalo sumnjiva
sloboda nije čekala
kao kamen kada padne, u duboku vodu
i ja bih tako pao ali nemam gde

Njene tihe su niti mi zarobile telo
tanke niti ljubavi
teško je bolu, da zakuca na vrata
a meni još teže da otvorim da

Javi mi, da me još uvek voli
Javi mi, da li se dobro ljubi
Javi mi, odgovor dugo čekam
moram biti jak da podnesem i to
Javi mi, kako da idem dalje
Javi mi, sati su tako gluvi

Kada otplove snovi, ljubav zaboli
srce se zbuni i počne da moli
put sreće kad daleko se pređe
do kraja se nikad ne obriše sam

Gloria...