Van Gogh - Klupko

Znaš li ti da svaka moja noć, zavisi od toga
koliko blizu mene ti, u postelji ležiš
Znaš li kako mali je moj dan
kada ne čujem tvoj glas
kako tiho šapuće, moje ime

Da je sreće da, da nema zidova
visine beskraja, iza kojih si
sve svoje sklonila, sve moje sakrila
da je sreće da
Tvoja koža je, od zvezda satkana
koje vode me, lako bih tad ja
da nema zidova i glupih razloga

I tako svaku noć i dan
ja vojnike, naslikam
da od drugih čuvaju
kapije tvog srca

Mislim da još uvek znam
sve tvoje, navike
voleo bih samo da
jedna ne postanem ja