Đorđe Balašević - Sevdalinka

Šta god noćas da zapevam
Vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
Zaplakanu u šljiviku

Grom udari, planu seno
Rasulo se stado njeno
Zaplete se dim po uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku

I nekom Drina teče desno, a nekom Drina lijevo teče
Ma nek teče u dubinu, na dve pole svet da seče
Znam tajni gaz, moje lane, most se pruži gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani

Osta samo stari kompas u grudima
A po polju nikli zabrani
Crne senke što se gnezde po ljudima
Nadleću me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
Plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
A da l’ će mi se radovati ili glavu okrenuti
Šta slagati? Šta im kasti?
Svet ne možeš pesmom spasti
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući
Na put kući u tuđinu

Svetom smo se razigrali ko đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
Plaše više nego vučije

Nekad smo se bratimili po pogledu
Znajući kad isto sanjamo
I Bogu je prosto bilo
Krstimo l’ se ili klanjamo…