Đorđe Balašević - Kao talas

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš
Zašumi saten, tama se uznemiri
I kao talas naiđeš

U školjki tvoga pupka leto zimuje
Tu čuvas mrve sunca za nas
Sa tvojim dodirom se čeznja rimuje
Dok kao talas nadireš.

I ništa više nije važno
Lice sveta zlobno i lažno
Se raspline za čas
I niko više nije bitan
Svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
Niz tvoje sapi zvezda pala
Samo te privijem uz sebe, ko uz krst
Kao talas izmičeš…

Ostavljaš slane kapi bistre
I jato novih mirisa Istre
Po sobi razvijaš
Ostavljaš varljiv zalog pene
U srcu ove napukle stene
Koju razbijaš