Đorđe Balašević - Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka
Sumorna lica, nasamo sa gresima
U hodniku bez povratka…

U crni grm se moja ptica zaplela
Zaneta titrajima zvezde danice
I kasni dah dok hladni čelik skalpela
klizi niz nit brojanice…

Postoji plan da je anđeli ukradu…
Il bar na čas, da je vrate među njih,
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih…

Na grad juriša nežna bela legija
Januar prostire svoj prefinjeni sag
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja
Da zima pričeka njen trag…

Ne vrede priče koje znam
Laže za oči pospane
Izmišljam bajku, čudnu naopaku uspavanku,
Da od nje budna ostane…

Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum, uvek najboljima sklon,
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira
I traži notu za taj ton…

Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš…
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna…
U tebi lanac zvecka tajnim alkama
Bićeš ti majka majkama…

Postoji plan da te anđeli ukradu…
Il bar na čas, da te vrate među njih,
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih…

Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum, uvek najboljima sklon,
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira
I traži notu za pravi ton…