Đorđe Balašević - Mrtvi

Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska
Svi oni gegovi i lica ista… slikovnica što se lista
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas… gde su sad Laurel i Hardi?
I ovaj ljuti zrika… i njegov beli psić?

O, svi su mrtvi… odneseni…
Bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su rešeni.
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih

Bila je berba… osta fotka od nje… leto neznano gospodnje
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leda skida
Deda pred vranca spušta otkose sena.
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku
I ko da čujem mobu… i kikote niz drum…

Al svi su mrtvi… i blaženi…
Bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih

U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto!
Sanjari… genijalci… šampioni… žrtvovani ko pioni…
Pale su zastave u četrdes’ petoj
Kadgod ih sretnem, žale se… šapuću ko zaverenici
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže

Ma, već su mrtvi… a hodaju…
Ja nisam rođen da čekam smak
Moj život nije na prodaju
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak…