Đorđe Balašević - Pesma o jednom petlu

Im’o sam strašnog petla, bio je pravi đavo
Na kiši i na vetru, uvek je stajo pravo
Po selu perje leti, diže se strašna graja
U našoj kući uvek bilo je dobrih jaja

Im’o sam strašnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak
A koke, čudne tice, uvek im srce puca
Za nekim grubijanom koji dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skako i na guske i na patke
A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Im’o sam strašnog petla, bio je malo čudan
Po danu nešto dremljiv, al noću uvek budan
Curice iz mog sela čule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skako i na guske i na patke
A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

O, im’o sam strašnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani
Uglavnom, spram mog petla ovo su sve cverglani

Meni je šeset peta, stiže jesen pozna
Putuje moje društvo, i ja čekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da čujem petla barem mesečno jedared

Poslušaj zato savet što će ti čiča dati
Kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide
(Aj živeli)