Đorđe Balašević - Boža zvani Pub

Ovo je priča koju vrlo rado pričam
To je priča o Boži zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi žale
Treći kažu: E, moj brale, taj je bio kvaran ko šupalj zub

Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jug
I još priča bajke o njemu mutni kockarski krug
I kažu: Taj u životu nije igro na dug
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub

Negde je imao imanje, to se znalo više-manje
Mada o tom nije pričo ni za lek
Trebo je biti veterinar al je tero neki inat
Pa je živeo od kocke ceo vek

O, taj je pratio karte ko da vidi kroz njih
I uvek ladan ko špricer, uvek opasno tih
I samo, kad tera maler, on bi rekao stih
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub

Džaba vam novci, moji sinovci
Džaba vam bilo dobre volje
I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti
Ja ipak varam malo bolje, e pa da

A karta je kurva, izvinte me što psujem
Jer ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene, i ja lažem vas
Tu priču zna svako, od Vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i čuči u svakom od nas
I čeka pravi čas

Jednom se karto s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igrao je i upravnik pošte, zvani Ljupče od milošte
I neki švercer kog je jurio sav srez

U, to je partija bila, još se priča o njoj
Kibiceri u transu, ladan probija znoj
Na stolu kamara para , da ne spominjem broj
I povuko je damu na osamnaest mrtav-ladan Boža Pub

A znate l’ za ono kad je s izvesnim baronom
Igro četir’ dana, to je bio rat
Išle ga stalno karte jake
Pa je odneo i fijaker, crnog konja, tabakeru, štap i sat

Baron je pričao posle da je špil bio star
Da je previše pio, da ga poneo žar
Pa svi što gube se ljute, to je poznata stvar
Svako gubi bar ponekad, ali nikad Boža zvani Pub

Džaba vam novci, moji sinovci
Džaba vam bilo dobre volje
I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti
Ja ipak varam malo bolje, e pa da

A karta je kurva, izvinte me što psujem
Jer ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene, i ja lažem vas
Tu priču zna svako, od Vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i čuči u svakom od nas
I čeka pravi čas

Sa švalerske strane nije spado u tarzane
Al daleko od tog da je bio zec
Imo je neke, tu i tamo, al svi vrlo dobro znamo
Da kod žena igra neki peti kec

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef
Srce se otvara teže nego najbolji sef
Im’o je on svoje dame : karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub

Gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj priči daje čudan tok
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa što je bio isti on

Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč
Dal se još drži na svetu il je predao meč
Pa s Anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc

Džaba vam novci, moji sinovci
Džaba vam bilo dobre volje
I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti
Ja ipak varam malo bolje, e pa da

A karta je kurva, izvinte me što psujem
Jer ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene, i ja lažem vas
Tu priču zna svako, od Vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i čuči u svakom od nas