Van Gogh - Meni nije ni do čega

I meni je ove moje dosta
neću više da je kumim, foliram i glumim
Kako da odletim bez perja
iz njenog licemerja

Kako i ne bi, prolaziš dril
goru od sebe slušaš, nije tvoj stil
Sinoć sam je video, sa drugim je bila
prišao sam frajeru i slomio mu krila

Znam, znam, u njenoj glavi ambrozija cveta
i sve joj smeta, očigledno sujeta
Iz dana u dan, sve gore je i gore
moja me draga stalno vaga

Ti si kriv, 'alo
svetlo ne pali i ne pali se
Ti si kriv, pogledaj malo
i u mraku problem vidi se

Tebi nije ni do čega
ti si umoran od svega

I ova moja ista je i ja duvam u rog
kad dođem kući, sve mi je do mog
Uvek ista žvaka od jutra do mraka
i stara aždaja s' pričom bez kraja

Bako, bako, čemu tolki zubi
Bako, bako, bolje me poljubi

Ma i ti živiš u inatu s' kretenom o vratu
ama nemoj da si ker, to nije tvoj karakter
crno - beli svet je bez boja i nijansi

I ja sam, brate konj u nekoj diližansi

I ti mi pevaš, tebi nije ni do čega
ama pogledaj sebe malo, 'alo, brate
Evo ti ruka, ti si fer, a sad razbij maler
malo pevaj na svoj račun, OK?

OK - Meni nije ni do čega
ja sam umoran od svega, dosta mi je svega

Na semaforu stojim, do zelenog brojim
Kreni, jebem ti mater!

Muka me hvata
stiže nova rata a ne stiže plata

Muka me hvata
hiljade vesti, truju nam svesti svakoga dana

Muka me hvata
od blata do zlata su nevidljiva vrata

Kratak je dan, kratak je san, a toliko je toga

Boli me kad znam, da uspeva šljam
muka me hvata

Eto, to je to moje ogledalo
i moje
Razbio bih makar sreće nemao
i ja bih...

Bez obraza i stava
dušu dajemo badava
i šta se kog tiče
kraj je priče!