Kad srušimo mostove
I kada spustimo mačeve
Poželim da su naše igre
Ratne igre bar malo nežnije

Nije važno ko počinje
Uvek na kraju ćutimo
Kad mnogo toga treba reći
A nema reči, reči za istinu

Nek sada ratne igre prestanu
Jer više ničeg nema u tebi, u meni
U mome srcu kiše padaju
U duši veju crni snegovi

Ti uvek odviše ponosna
Ja tvrdoglav kao noć
I ko će koga prvi zvati
Ko kome dati ruke za godine

I opet loše se osećam
Kružim kao zao duh
Jer mnogo toga treba reći
A nema reči, reči za istinu

1 komentar(a):

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail