Dugo hodam već kroz moj rodni grad
Izgleda mi da već je pao mrak
Moj grad je lep kada je dan
al umoran je i treba mu san

Svečane bele košulje
zovu me sad na proslave
Al ja ih više ne čujem
odlazim sada, nestajem

Penjem se na breg da oteram mrak
Na bregu je kip, u ruci mu mač
I čuje se smeh i čuje se plač
I vidi se Beč i vidi se Drač

Svečane bele košulje
zovu me sad na proslave
Al ja ih više ne čujem
odlazim sada, nestajem

1 komentar(a):

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail