Da li još uvek negde postoji trag
po beskrajnoj traci sivog metalnog tla,
licem ka vetru,
sa vetrom uz lice?

Da li još uvek negde postoji znak,
kameni vrh sa koga dopire glas --
Kamen po kamen!
Korak po korak!

Kažu da ipak negde postoji grad,
pod zastavom kiše iznad krovova --
Otvoren grad
Otvoren grad

U koritu reke čitam otiske ruku,
pružam rosu sa dlana, vreme prelaska vode
Ključ rastanka!
ključ rastanka....

vetar diše gde hoće i glas njegov čujem
odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj
tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja
ko zna...

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail