(Sarajevo)
Milić Vukašinović Mića (rođen 1950. u Beogradu) jedna je od ključnih ličnosti sarajevske scene. Budući da mu je otac bio vojno lice rano su se preselili u Sarajevo. Na nagovor starijeg brata koji je svirao gitaru, sa dvanaest godina je počeo da vežba bubnjeve. Debitovao je u bratovljevoj grupi, svirajući na igrankama, a sa trinaest godina je osnovao sastav Plavi dijamanti. Budući da je po prirodi bundžija i borac za pravdu, bio je izbačen iz gimnazije jer je udario direktora, pa je prešao da uči zanat TV mehaničara. Ni to ga nije previše zanimalo i od 1965. godine je počeo da živi od muzike svirajući u sastavu Čičak. Leta 1970. godine otišao je u Italiju gde je tezgario sa Goranom Bregovićem, Željkom Bebekom i Zoranom Redžićem. Po povratku u Sarajevo osnovali su progesivni hard rock trio Mića, Goran i Zoran, a koristili su i detinjast naziv Dinosaurusi u rikvercu. Pred kraj leta 1971. godine napustio je sve i otišao u London da bi izučavao rock na izvoru. Tamo je ostao tri godine, učio da svira gitaru, radio fizičke poslove i prao sudove, ali je bio siguran u ispravnost svoje odluke. Pred kraj 1974. godine vratio se u Sarajevo, postao je član lndexa, a oktobra 1976. godine došao je na mesto bubnjara Bijelog dugmeta. Po odlasku iz Dugmeta napravio je još jedan radikalan rez u karijeri.
Početkom oktobra 1977. godine osnovao je heavy metal trio Vatreni poljubac u kome je komponovao, pevao i svirao gitaru. S njim su bili basista Ševćet Hodža (rođen 1954. u Uroševcu, a po raspadu Jugoslavije preselio se u Sofiju) koji je pre toga svirao u grupama Rezonansa i Divlje jagode i bubnjar Perica Stojanović (rođen 1954. u Sarajevu), ranije član grupa Ambasadori i Indexi. Publici su se prvi put predstavili na festivalu BOOM 77 u Novom Sadu. Zatim je usledio prvi singl i odmah udarac u glavu. Pesma "Doktor za rokenrol" predstavila je njegovu ultimativnu biografsku priču. Singl je efektno producirao Nikola Borota a pesma je u listu "Zdravo" 1978. godine proglašena za hit godine. Drugim singlom "Navrat, nanos i na svoju ruku" potvrdili su renome uigrane i agresivne atrakcije. Debi album "Oh, što te volim, joj" izdali su krajem 1978. godine. Ploču su snimali u Londonu, producirao je Ričard Vejl (Richard Whally) i na njoj je Mića demonstrirao gitarsko znanje, vrlo visoko pevanje u maniru tadašnjih heavy bendova, a sve je začinio svojim ispovednim tekstovima sa očiglednim mačo-erotskim asocijacijama. Na albumu je samo jedna mirnija kompozicija "Baj, baj, malena". U pesmama je koristio folk elemente, pa su ga u to vreme kritikovali da kopira Bregovića. Svoj osećaj za narodnjake je višestruko koristio, tako da je već tada radio pesme za Hanku Paldum (hit "Voljela sam, voljela") a kasnije i za mnoge druge. Debi ploča je umotana u luksuzan omot, u stilu tadašnjih ploča Dugmeta, sa lascivnom fotografijom na naslovnoj strani gde ženski prsti zabadaju nokte u muška leđa. Menadžer grupe bio je Braco Đirlo koji je imao ambicije da ovom pločorn poruši sve prethodno zadate tiraže. Međutim, Mići su zamerali da se previše slepo drži žanra, da su mu pesme monotone i da nije uspeo da dostigne autentičnost prvog singla. Vatreni poljubac je u proleće 1979. godine nastupio na rock večerima Opatijskog festivala i Beogradskog proleća gde su se, naravno, našli u sasvim neadekvatnom okruženju ali su uzdrmali uštogljenu publiku.Kako je tokom sedamdesetih godina Mića dugo sanjao o svojoj grupi, za Vatreni poljubac mu se nakupilo mnogo pesama, pa je 1979. godine album "Recept za rokenrol" izašao kao dupli. U šesnaest pesama i osamdeset minuta muzike doslovno je ponovio svoju koncepciju pa je u magazinu "Džuboks" zaradio etiketu "HM narodnjak". Ploču su producirali članovi grupe uz pomoć snimatelja Radeta Ercegovca, tu je instrumental "Rock kolo" i druge okretne, tvrde kompozicije. Trećom pločom "To je ono pravo", godinu dana kasnije, nastavio je samouverenu liniju kako u pesmi "Nek ne sluša kome smeta moj rock'n'roll", tako i u "Oda heroju" koju je novinar Dragan Kremer duhovito okarakterisao kao narodno-osIobodilačko-revolucionarni-heavy metal. U maniru klasičnog hiperproduktivca u 1980. godini objavio je novu ploču "Bez dlake na jeziku". Na njoj je zabeležio erotski hit "Boogie je htjela" i ozbiljniju "Moj drug je otiš'o van" o odlasku obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo. Tada je došlo do prve personalne promene, otišao je Ševćet Hodža koji je osnovao sastav Carski rez. Sa tom grupom je objavio ploču "Igrao sam na jednu kartu" (PGP RTB 1984.) a zatim je pokrenuo sastav Detektor laži. U Vatrenom poljupcu ga je zamenio Sanin Karić (ex Teška industrija i kraće vreme u Bijelom dugmetu). U to vreme Mića je šesnaest svojih pesama snimio na engleskom, planirajući da se sa tim materijalom probije napolju. Od toga, kao i obično, nije bilo ništa, pa je nastavio u domovini. Na četvrtom albumu "Živio rock'n'roll" kroz pesme "Krv i znoj", "Svi za rock'n'roll" i "Stoput na dan" ponovo je ponudio recepte za upotrebu svoje muzike. Pravovernost stavova iskazao je podsmevajući se ispisnicima koji su se pod stare dane ošišali, kače se o novi talas i mlate gitarom "k'o Houra", gde se direktno referisao na Bregovićevu ska fazu. Na ovoj ploči je odustao od često glorifikovane klasične kombinacije trija, pa je u baladama "Kako da znam" i "Hej, zaboravi" na klaviru gostovao Laza Ristovski. Po izlasku ove ploče Mića je napravio pauzu u radu grupe.
Godine 1984. objavio je prvu solo ploču "Potraži me" na kojoj je pevao, svirao gitaru, bubnjeve i bas, a Laza Ristovski je svirao klavijature. Pored blesavih, ali šarmantnih muzičkih ujudurmi kao što je "Žikino kolo", isprobao se i u pop vodama. Tokom pauze u radu grupe, Sanin Karić je izučavao zanat u zlatarskoj radionici i svirao kao studijski muzičar. Perica Stojanović je sa Rakom Marićem, menadžerom Bijelog dugmeta, vodio kafić "Estrada" centralno mesto okupljanja sarajevskih muzičara. Godine 1985. Poljubac je objavio ploču "Iz inata"sa novim članovima. Bas je svirao Nedžib Jelač, a bubnjeve Velibor Rajčić. Na ploči "100% rock'n'roll" predstavljen je novi član, pevač Mladen Vojičić Tifa koji im se pridružio posle rada sa Bijelim dugmetom i kratkim flertom sa Željkom Bebekom. U grupi su opet bili Perica Stojanović i Sanin Karić a klavijature je kao gost svirao Đorđe llijin (ex Tako). Tom pločom Milić se priklonio hard rocku na tragu Deep Purple i Whitesnake, a zadržao se na temama vezanim za seks, alkohol i slična duševna preispitivanja. Na ploči je pesma "Kad sve prođe ostaću sam" koju je napisao za Bebeka, ali ona nije uvršćena na njegovoj solo ploči. Tu su još balade "Kako da te ostavim", "Ne pitaj me", narodnjački orijentisana "Stipu gatibo" i čitava serija rock brojeva. Po objavljivanju ploče je raspustio Poljubac, povukao se iz javnosti i sve više posvetio komponovanju za narodnjake. Radeći ploče za njih, tražio je da se ispoštuje samo jedan uslov: da bude kompletan autor, producent, aranžer i svirač. Zatim je objavio drugu solo ploču "Hej jaro, jarane", a njegove nove pesme sam naziv ploče dovoljno dobro opisuje.Posle petogodišnje pauze, 1992. godine pripremio je u saradnji sa Mustafom Čengićem iz Zabranjenog pušenja solo ploču "Kao nekad" na kojoj su materijali nastali 1983. i 1984. godine, a ponovo je snimio dve pesme sa prvog albuma. Ploča je odštampana uoči rata u Bosni, tako da nikad nije objavljena. Do medija se jedino probila pesma "Sad ga lomi" u kojoj je po svom već dobro utvrđenom scenariju opisao seksualne aktivnosti sa raznim pohotnim ženskim objektima sa Zapada. Tokom rata Mića je sve vreme ostao u Sarajevu i kao perkusionista je nastupao sa latino grupom Sonidos barbaros koja je 1996. godine objavila jedinu ploču "Señora". Izdavačka kuća Nimfa sound objavila je dva na brzinu pripremljena kompilacijska diska pod nazivom "Dr za rock'n'roII" i "100% rock'n'roli" na kojima su pesme Vatrenog poljupca i sa Mićinih solo ploča. Na takmičenju za "Pesmu Evrovizije" 1997. godine u Dablinu, Bosnu i Hercegovinu predstavljala je njegova pesma "Goodbye". Mića je svirao gitaru a pevala je Alma Čardžić. Novembra 1997. godine obreo se u Beogradu sa serijom novih pesama koje je ponudio potencijalnim izvođačima. Tom prilikom je promovisao kasetu "Sad ga lomi" na kojoj su uz nove i neke stare pesme, ali se taj materijal nikada nije pojavio u prodaji, Sa mlađim beogradskim muzičarima, Markom Nikolićem (bas) i Dušanom Obradovićem (bubnjevi) obnovio je Vatreni poljubac i decembra 1998. godine nastupio na Koncertu godine u Novom Sadu. Septembra 1999. godine objavili su u Beogradu CD "Sve će jednom proć' samo neće nikad Rock'n'RoII" sa sedamnaest pretežno erotski nastrojenih pesama koje vrlo temeljno nastavljaju liniju Mićine osobene ulične poetike. U proleće 2000. godine najzad je izašao CD "Sad ga lomi" sa materijalima koji su čekali od 1992. godine. Na seriji koncerata koji su usledili pridružio im se gitarista Miloš Nikolić. Crnogorska izdavačka kuća Goraton je objavila zvaničnu kompilaciju "Najveći hitovi" i solo CD "Seksualno nemoralan tip" koji je Mića snimio sa Lazom Ristovskim. Novu seriju folk rock pesama predstavio je na solo disku "Ima Boga". Sa pevačicom Selmom Muhedinović nastupao je na izboru za bosanskog predstavnika za "Pesmu Evrovizije". Otpevali su pesmu "Zapjevaj" i nisu se kvalifikovali. Mića je većinski autor pesama na njenom disku "Tebi suđena" (Muzička produkcija javnog RTV servisa BiH 2002.).
Veliki poštovaoci Mićinog rada, članovi beogradske grupe Direktori obradili su pesmu "Doktor za rock'n'roll" na ploči "Lesli se vraća krući" (Take lt Or Leave It 1995.). Kao pevač gostovao je na njihovoj pesmi "Smor grad" objavljenoj na disku "Evo vam ga" (Feliks 2000.). Kao gost svirao je gitaru na disku "...lstina" (Music Star 2003.) tinejdžerske grupe Sve ili ništa iz Gornjeg Milanovca.
