Krajem sedamdesetih dvadesetog veka
Bilo je u meni nešto od čoveka
Ja sam davno mrtav još od onog dana
Nas troje u sobi i moja sahrana
I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi
Ujed za dušu u grlu knedla
Jednom zauvek zbačen sa sedla
Izgleda da sam uzalud stario
Ništa od snova nisam ostvario
I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi
Živim zbog drugih meni je svejedno
Posle tebe potop ništa nije vredno
Podmulko zaboli kao kvarni zubi
Istina je da se samo jednom ljubi
I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar