Krajem sedamdesetih dvadesetog veka
Bilo je u meni nešto od čoveka
Ja sam davno mrtav još od onog dana
Nas troje u sobi i moja sahrana

I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi

Ujed za dušu u grlu knedla
Jednom zauvek zbačen sa sedla
Izgleda da sam uzalud stario
Ništa od snova nisam ostvario

I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi

Živim zbog drugih meni je svejedno
Posle tebe potop ništa nije vredno
Podmulko zaboli kao kvarni zubi
Istina je da se samo jednom ljubi

I uvek svečano obećam
A znam da lažem u sebi
Da ću prestati da se sećam
Ovo je poslednja pesma o tebi
Poslednja pesma o tebi

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail