I ništa gore, i ništa bolje
ostaću sam
svejedno šta da kažeš mi
vidim propala stvar

Al' đavo samo tjera svoje
i na tren pomislim
da se s tobom probudim
da ti oprostim

Sav moj bol i dane sumorne
ostavljam za sobom, ne ljuti se

Postelja meka, ti u njoj sanjaš li
dok mokar drhtim, u prozore gledam
i pomislim, uh sto bi dobro bilo
da te snenu zagrlim
da te toplu poljubim
da ti oprostim

Sav moj bol i dane sumorne
ostavljam za sobom, ne ljuti se

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail