Hodam, tlo se izmiče
iz džamije glas nariče
ne može ni kaldrma
misli da mi razdrma

Svaki korak, svaki tren
kao hod po ranama
uteha je južnija
tu na južnim stranama

Nestaju pod nogom ulice i senke
tragovi s betona ko zgaženo snoplje
trčim preko mosta, teram te iz glave
a već dugo spava Skoplje

Skoplje...

1 komentar(a):

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail