Hodam, tlo se izmiče
iz džamije glas nariče
ne može ni kaldrma
misli da mi razdrma
Svaki korak, svaki tren
kao hod po ranama
uteha je južnija
tu na južnim stranama
Nestaju pod nogom ulice i senke
tragovi s betona ko zgaženo snoplje
trčim preko mosta, teram te iz glave
a već dugo spava Skoplje
Skoplje...
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
https://youtu.be/O2UXc0OC7oU
OdgovoriIzbriši