Svako veče kasno, kad u krevet ležem
kad uronim ja u jastuk i rukom ga stežem
i izbrojim ja ovaca jedno tri'es'sedam
od buke na jedno oko počinjem da gledam

Tad pomislim to su od savjesti trube
- nisi opr'o noge, nisi opr'o zube
nije savjest, neki zvuk se čuje vrlo jasno
možda ovi s trećeg sprata vode ljubav glasno

Nisu, nisu ni komšije sa trećega sprata,
telefonsko to je zvono moga aparata,
kaže:

Halo, molim?
Halo, molim?
Rambo, ja te volim!

Ojha!

Slučaj vrlo delikatan, jer čujem muški glas
ne znam samo je li tenor, bariton il' bas
e, čudim se tvome nastranom hobiju
u Crnu Goru tak'e ljude šalju na robiju
pristojan svijet u ovo doba spava
'ajde spavat' jebala te telefonska sprava

Halo, molim?
Halo, molim?
Rambo, ja te volim!

Telefonske žice svake noći zuje, bruje
a ovaj meni jedno isto poručuje
- ovdje Rambova telefonska centrala
poruku kaži poslije zvučnoga signala

Halo, molim?
Halo, molim?
Rambo, ja te volim!

1 komentar(a):

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail