Đorđe Balašević - Svirajte mi jesen stiže dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom
Kroz bašte i prečice znane

A u vojsci sam stekao druga do groba
I kroničnu upalu zgloba
Suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima
Mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: prošlo je k’o za čas
Baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati

Svirajte mi “Jesen stiže, dunjo moja”
Jesen rana
Nek’ zazvone tambure u transu

Znam da nije pesma ova
Za veselje i svatovac
Al’ ja moram čuti tu romansu

Svirajte mi: “Jesen stiže, dunjo moja”
Al’ polako
Da mi ne bi koja reč promakla

Sklon’te čase i bokale
Razbio bih svet od šale
Da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja

Svadba beše k’o svadba
I šta da se priča
Parada, pijanstva i kiča
I poznata cura u belom

Već po redu poželeh im
Zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće
I sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše Cigani
Kum je tražio pesmu
Al’ ja sam stig’o, briga njih
Širok osmeh i zlatan zub

Znam da nije ti lako
Al’ danas nemoj biti grub
Nego zapovedi
Šta ćemo svirati

Retko odlazim kući
A pišem jos ređe
I slike su bleđe i bleđe
A lepe potiskuju ružne

Ponekad poručim piće
I tako to krene
Pa stignem u svatove njene
Sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome
Brzo dođe taj talas
I znam da ću da potonem

Spas mi donose Cigani
Oni imaju srce
Za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju