Đorđe Balašević - Saputnik

Na granici sam bio posle ponoći
Mrak je moja boja i tu nema pomoći
Carinik, još dečak, klimnuo mi glavom zvaničan i krut
I samo lupio pečat
“Sve u redu. Laku noć i sretan put”

Put se odmotava ko dugi sivi šal
Sutra će se stare koke picnuti za bal
Takav dan se pamti petnaest godina
U vetar poslatih
Dolaze svi maturanti
Al će neki neke teško poznati
Dosadne proslave mi dođu kao kazna
Ali svejedno, idem, možda najzad saznam

Gde je moja pegava
Dugo me izbegava
Nije mi se javila nikad više
Magija je prestala, negde mi je nestala
Kao leptiri pre kiše

Gde je moja Peggy Sue
Nije ovde, rekli su
Oni su odselili, nemoj zvati
Ostao je samo lik, mali verni saputnik
Mali svitac srebrni da me prati

Promiču dani kao jablani uz drum
I jutro već miriše na vanilu i na rum
Gde su, kako se drže, baš da vidim
Šta je s dobrim đacima
Oni se potroše brže
Mi smo nekad bili generacija
Dosadne proslave mi dođu kao kazna
Ali svejedno, idem, možda najzad saznam

Gde je moja pegava
Dugo me izbegava
Nije mi se javila nikad više
Magija je prestala, negde mi je nestala
Kao leptiri pre kiše

Gde je moja Peggy Sue
Nije ovde, rekli su
Oni su odselili, nemoj zvati
Ostao je samo lik, mali verni saputnik
Mali svitac srebrni da me prati