Pamtim to, kao da je bilo danas
kad je babo Atif otišao od nas
U ruci mu piva
za reverom značka FK Sarajeva
Kaz'o je da mu je dosta i žene i djece i kuće
i da ga naka nostalgija vuče
da će se vratit' kad mu bude ćeif
Mi smo djeca čučali ispod jorgana
Komšiluk vikao: Fatima, bona, pusti hajvana
vratit' će se on, samo da propije sve
Al' prođe otad trinaest Bajrama
ali babo Atif se ne vrati k nama
Kažu da ga je kod Hadžića satr'o voz
Ja sam uletio u Faćinu raju
Švercao kafu
bunario po tramvaju, prodavao farmerke
Mislio sam da za to imam nekog šlifa
i zaboravio riječi rahmetli babe Atifa
u rijetkim trenucima kad je ovaj bio trijezan:
Sine, veli,
ko igra za raju i zanemaruje taktiku
završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku
Fakat
Kad murija uhvati Omera
i ovaj propjeva posle dva šamara
i reče o raji sve što zna
Zaboravio je bio sve zajedničke akcije
Zaboravio je bio sve zajedničke derneke
Zaboravio je bio kako sam njega i onog malog Dragu
Dvaput spasio od belaja
Sada u miru istražnog zatvora
razmišljam o riječima rahmetli babe Atifa
u rijetkim trenucima kad je ovaj bio trijezan:
Sine, veli,
ko igra za raju i zanemaruje taktiku
završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku
Fakat
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar