Đorđe Balašević - Šansona

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na šansonu.
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam.

I već se plašim da sam veštac, ili već u tom fazonu
jer sve što pevam pogodim, uvek se tako dogodi…

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

Za teta-lije iz pešadije baš nisam po rezonu.
Nešto im nisam logičan, jasno, čim nisam običan.

I sve što ne sme da se kaže ja provučem kroz šansonu,
i kad se vlasi dosete – isteklo vreme posete…

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…

Ova konkurencija baš prija, zgodni momci za sezonu.
Mene je sreća služila, sezona se odužila…

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na l’ šansonu,
i neki misle: lako je… dabome, deco, tako je.

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
mam na kapi nove, ratne zvončiće…