Đorđe Balašević - D-moll

Odlutaš ponekad i sanjam sam
Priznajem, ne ide,
Ali pokušavam, i uvek dođe d-mol
Spusti se ko lopov po žicama
Ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prođe sve to

Jedan d-mol me dobije kako odeš ti
U sobi je glupi d-mol
Uvek sazna kad je to
Uhvati me čvrsto i ne popušta
Lud je za tišinom, to ne propušta
Vodi me u svoj plavičasti dom

Jedan d-mol me razvali
Neki bi to prosto tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za d-mol

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da molu smuvam dan
Ali je lukav d-mol
Pusti da se svetla svud priguše
Sačeka poslednje zvezde namiguše
Vuče mi rukav, idemo

Plaši me on, gde si ti
Hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi d-mol, za kim tuguje svu noć
Uzme me u svoju tamnu kočiju
Nebo primi boju tvojih očiju
Znam taj put, to je prečica za bol

Jedan d-mol me razvali
Neki bi to prosto tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za d-mol

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od herendi porcelana
Jedan pulover, u kom si bila
I ostala je ploča, “Best of Ray Cooder”
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao željan dok me bude
Moja mila