Đorđe Balašević - Ćaletova pesma

Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo vino traži.

Ne pijem što uživam, nit’ što mi dobro stoji
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo mesto traži.

Ne lutam što uživam, nit’ miris druma volim
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me dal’ je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži.

Ne, ne sviram što uživam, nije to pesma prava
sviram da njega uspavam.