Đorđe Balašević - Citron pesma

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim,
cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izručim,
a tebe mlatnem štapićom, onako, k’o oklagijom.

E, kada nećeš mirnim putom
dobićeš čarobnim prutom,
da se sludiš i već jednom zaljubiš.

Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni da se šnajderaju naučim,
mašinu poteram i doteram moj sako somotan.
Pa te sačekam za ćoškom i opaučim,
pa te smotam, jedan, dva, pod taj sako komotan.

E, kada nećeš mirnim putom,
okončaćeš pod kaputom.
Kada nećeš gradski i demokratski!

Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni ona žuta farba drečava,
kada je oblačno i mračno a ja mal’ko nabaren.
Pa da prođem tvojom tarabom k’o mećava
i metnem grafit erotski, za to sam, kažu, nadaren.

E, kada nećeš mirnim putom,
primoran sam citron žutom
da ti svoje emocije otkrijem.

Kad neće mali anđeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Kad neće mali anđeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Jao što tebi mjauče ta gitara, jao!