Đorđe Balašević - Čekajući Montenegro Express

Nebo opet nešto smera,
(miting zvezda iznad Miločera),
dok čekamo Montenegro Express…

Onaj provaljeni frajer,
pokvarenjak i voajer,
napadno proviruje kroz čempres…

Ćuti, jedina,
zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…

Ćuti, sve se zna,
i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Zrnce soli na tvom licu,
detalj za tu razglednicu,
priznaćeš mi jednom s kog si sveta.

Stranci tegle karavane,
dalek im je put do grane,
skrckali su sledovanje leta…

Ćuti, jedina,
zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…

Ćuti, sve se zna,
i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Daleke vatre na obali po pesku vitlaju boje.
Razne smo krajeve probali, al’ ovde, stvarno, dobro je.

Umorna si, mila, nek si,
to je nešto što ti stoji seksi.
Dremni malo, ko kaže da ne smeš?

Dva oblačka, k’o dve grudve,
blesave se iznad Budve,
dok čekamo Montenegro Express…

Ćuti, jedina,
zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i voda…

Ćuti, sve se zna,
i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Ćuti, ćuti, ćuti…
Ćuti, o moja mila…