Đorđe Balašević - Badnje veče

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

I večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veče dolazi.

Mogla si mi baš
i reći neke reči nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al’ suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veče prolazi.

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone – slušam to.
Ne, nije svako veče Badnje,
al’ ovo danas, sasvim slučajno – Badnje je.

U poslednji čas,
kao uvek na to veče,
gospođa do nas
unucima kolač peče.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veče prolazi…

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone –
slušam to.

Ne, nije svako veče Badnje,
al’ ovo danas, sasvim slučajno –
Badnje je.