%2BOktobar%2B1864.jpg)
i mesec skriven neonom
igra svetla vlažnih izloga u noći
papirni ljudi prolaze
Zatvorena vrata krugova iz bajki
sve je bilo prevara
ostajem sama kao juče i kao uvek
ustvari obično je veče
Ko kišna kap na vrelom kamenu
sad prolazim, polako vičem šapatom
sa osmehom i bledim pogledom
ja nestajem dok plovim praznom ulicom
0 komentar(a):
Objavi komentar