Oktobar 1864 - Glasovi

Nikada u mraku ne pričaj
da sve nas čeka isti kraj
kada vidim povorku crnih zastava
čujem glasove podzemnih svetova

Tvoje ime neko proziva
osmehom nemih usana
otvara se bezbroj zemljanih postelja
ustaju sablasti proteklih vekova

Gledam kako te odnose nevidljivim rukama
bojim se, stežem te i ne dam nikome
verujte usnama, mojim malim prstima
nećete ga odvesti nikada, nikada

Otvara se bezbroj zemljanih postelja
ustaju sablasti proteklih vekova, vekova