Oktobar 1864 - Carte Blanche

Kao bol, kao mir, kao istina izgleda sve
kao belo i crno i nestvarno kao kišna kap
kao reč, kao mit, kao izazov dolaziš ti
tako hladan i dalek, neodređen prozirni lik

Ja više nemam snage da ti se prepustim
ja više nemam volje da ti snove podarim
ja samo imam želju da te zaboravim
i da ti pružim osmeh kao zadnji blagoslov za put

I tako hodaš i misliš i sećaš se kao kroz dim
prvi sneg tako mek, tako prozračan kao beli til
kao glas, kao trag, kao nestanak jedinog sna
neka glupa praznina se ogleda u očima