Kad zaboraviš juli
i kad, sve se desi i prođe
tada bih, da te sretnem

I nećeš srećna bit', slutim
jer su anđeli i đavli i narcis i grijeh
potrebni za smijeh

Kad zaboraviš juli
tek tad, neki hotel, neki grad
pričaćeš, kao nekad

Jer, kad me ne bude, tek tada ćeš znat'
da su i hljeb i vino i noć i dan
potrebni za san

Reći ćeš, sve ide
reći ćeš, a lagaćeš

Kasno je sad, kasno za sve
nemam volje, a nemam ni snage
da se mijenjam

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail