Bolesnici trče preko parka pa do trga
Nose papuče pod miškom, nose zubala u ruci
Krenite za njima sve do kioska u senci
Kupite im bolje, kupite im sve sto žele

Napola su budni ali napola su ludi
Lavež stakla smiruje im natečene živce
Rika gvožđa zatiče ih apsolutne krivce
Zavijenih ruku, nogu, očiju i rana

Oko moje glave!

Bude me i traže nešto što sam od njih skrio
Pršljenove kosti ceo skelet mrtvog trupla
Dižem se i vičem: "braćo gips je u fioci!"
Skočiše, opkoliše me: "on se nama ruga!"

Pozdravljaju krikom svaki novi deo tela
Što ga trgaju sa mene, napregnuvši čela
Ponekad je teško posle godina i mraka
Setiti se zašto neko opet vitla nožem

Oko moje glave!

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail