jesen priča
gde smo bili juče a gde smo sutra
ko me pita?
Pokloniću ljubav
i sve one zlatne godine
i sanjaću budna
za sva ona jutra, gde smo nekad hteli
Uzmi boje
i nije važno da l' su moje ili tvoje
pa pokaži da l' negde sunce opet rađa
za nas dvoje...
Možda ti i ja nismo rođeni za nas
Previše je reči pobeglo bez stida
kad se zbroje
zar je tako teško preko svega preći?
Uzmi boje...
Uzmi sivu i zlatnu
i naslikaj neki novi dan
još korak se znamo
dodirnuli smo nebo i hodali kroz snove
0 komentar(a):
Objavi komentar