Dvadeset i četiri sata i još koji dan,
odavno više ostavljeno ja ne izgledam.

Rastali smo se k’o ljudi, svako je na svom,
onda sam jednog jutro počela da pričam
sa sobom, sama sa sobom.

Hajde, gurni me u gomilu
da sakrijem se noćas tu,
da ne vidi se da sam pukla.
Hajde, ispod oka vidim sve tvoje ruke oko nje,
i sad bih se u glavu tukla.

Dvadeset i četiri sata i još koji dan,
odavno više ostavljeno ja ne izgledam.
Rastali smo se k’o ljudi, svako je na svom,
onda sam jednog jutro počela da pričam
sa sobom, sama sa sobom.

Glasovi u glavi govore mi stavi stavi cipele na sto.
Glasovi u glavi, koji li je pravi kad nijedan nije moj.
Ja ih ne čujem čujem samo, čujem samo tvoj.a

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail