Van Gogh - Luna

Mami te Mesec, sa platna noći
i blistavi sjaj, po telu što sniva
Samo skloni se tu iza mene
stisnuta zlatnom haljinom suza
sama...

Povijena sanjaš kao žito na vetru
da sunce polako, odbija da sija
Kako ljudi koji vole, znaju i da bole
ljudi koji dižu, znaju i da gaze
tako sam sam...

Za jak sedativ
da mogu sve bih dao, sve za jedan dan
daj mi ,daj mi ,daj svoj sedativ
za moje hladno srce ,za jedan dan
daj mi ,daj mi ,daj mi ,daj
sedativ da mogu sve bih dao sve za jedan dan...

Mami me Mesec, sa platna noći
i blistavi sjaj, po telu što sniva...
I tako je dosadno ziveti ovde
gde dani beže od nas
tako sam sam...
za jak sedativ...