Van Gogh - Glas

Koliko samo puta poželim da sam daleko
da me vetar nosi nekud najdalje
da pustim srce da diše i ne mislim više
na to koliko sam izgubio

Svima nama samo jednom se desi
Kad prođe, više ne dolazi
jednom se zaljubim i više nikada
to se ne ponavlja

Koliko samo puta poželim da zaboravim sve
da budem kameno srce, koje ne topi se
da budem kameni cvet, za koji ne zna se, odakle je
za koji ne zna se čiji je
kako miriše, koje je boje
ipak popustim

Kad čujem glas
dolazim kod tebe, uzmi me za sebe
Kad čujem glas
dajem ti sebe

Koliko samo puta poželim da zamislim gde
samuje taj, u meni osećaj
Kad sam zaljubljen, dao bih sebe
nekom dao bih sebe