Kao da sedim na krovu nekog umornog grada
dok tiho pričamo mesec i ja
noćas ovladaj besom, kaže ovladaj sobom
noćas senke igraju
Svoju igru i okreću tiho, svaki nemir u pobedu
a znam gde boli, boli kada si ti
ništa nekom ko je tebi sve

Da li zna? Da nema(m) vremena, da nema(m) razloga
i ja sam nekad bio veliko sunce, pa me je strah ugasio
Da li zna? Da nemam nikoga, a vreme ne čeka
ako ne pobedim, ako ne pobedim, bez i jednog metka ubiće me

Kao da sedim pod kapom neke umorne priče
dok tiho mislimo mesec i ja
ona znala je da ode, ona morala je
Kaže, prejaka žeđ je slomila sve

Želim te sada ako nije mržnja
mrzim te sada ako nije ljubav
uvek će senke, igrati igru
uvek će senke, igrati za nas

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail