Riblja čorba - Gastarbajterska pesma

Osećam se ko poslednje govno
A to skrivam i čuvam ko tajnu
Samo ćutim, a glasno bi psovn'o
Oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu

Ne izlazim, samo kući sedim
Vredno šljakam svoje dane radne
Svaku marku gledam da prištedim
Jedva čekam da subota padne

Kad subotom narodnjaci dođu
Ja na vratu okačim kravatu
Pa izvedem sebe i gospođu
I ponesem celu svoju platu

Kada čujem zvuke rodnog kraja
Ja se onda otkačim do jaja
Kad muzika kolce mi zasviri
Praziluk mi iz dupeta viri

Pijem piće, jedem ćevapčiće
Sa košulje pokidam dugmiće
Pevaljka se malo orazgoliti
Celo društvo markama je kiti

U nedelju u podne se budim
Da se bilo čega setim, ja se trudim
Samleven sam ko mleveno meso
A možda sam čak i ženu kres'o

Osećam se ko poslednje govno
A to skrivam i čuvam ko tajnu
Samo ćutim, a glasno bi psovn'o
Oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu

Kad subotom narodnjaci dođu
Ja na vratu okačim kravatu
Pa izvedem sebe i gospođu
I ponesem celu svoju platu

Kada čujem zvuke rodnog kraja
Ja se onda otkačim do jaja
Kad muzika kolce mi zasviri
Praziluk mi iz dupeta viri

Osećam se ko poslednje govno