Đorđe Balašević - Živeti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo…
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira
E, tog još nije bilo, ludama je milo, ostale je stid…

Crne hronike i harmonike, sitan Rock & Roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze
Pločnici Toronta, oči boje fronta, ozinka svih nas

Na šta se priča svodi? Ej, parole o slobodi
Šetači-preletači? Slaba potpora
Nije to glava-pismon, ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno… svetom se oriti…
Okićen perom sokola, za urok protiv okova
Živeti slobodno… pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene…

Al, čim se pomene fantom promene, sevnu šlemovi
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu…
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker: Ćuti, dobro je.
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje…

Živeti slobodno… svetom se oriti…
Okićen perom sokola, za urok protiv okova
Živeti slobodno… pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje

Svako je jutro novo ušće, poteci kao rečica
Neka se trnje plete gušće, nebo je tvoja prečica
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka

Svako je jutro novo ušće, poteci kao rečica
Neka se trnje plete gušće, nebo je tvoja prečica
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…